Evropski sistem prenosa bodova

ECTS i trostepeni sistem studija

ECTS skala ocenjivanja

Ključni dokumenti ECTS sistema

EVROPSKI SISTEM PRENOSA BODOVA

Evropski sistem prenosa bodova (ECTS European Credit Transfer System) ili ESPB (evropski sistem prenosa bodova) po našem Zakonu o visokom obrazovanju, predstavlja efikasan instrument za kreiranje transparentnih studijskih programa, za pospešivanje mobilnosti studenata, za lakše prepoznavanje i komparaciju studijskih programa, kao i za priznavanje visokoškolskih kvalifikacija. Uvođenjem ECTSa stvaraju se uporedivi studijski programi na različitim univerzitetima, što značajno doprinosi mobilnosti studenata u okviru evropskog prostora visokog obrazovanja. Student, a ne nastavnik se postavlja u središte nastavnog programa, nastavni planovi se temelje na opterećenju studenata, a ne nastavnika. Rezultati učenja (learning outcomes) postaju glavni pokazatelj uspešnosti i kvaliteta studiranja, a ne sadržaji i metode studiranja, kao što je do sada bilo.
ECTS je zasnovan na primeni bodova koji označavaju opterećenje studenata u savladavanju odredene studijske jedinice (predmet/modul). Po konvenciji, za jednu akademsku godinu dodeljuje se 60 ECTS bodova (30 za semestar, to jest 20 za trimestar). S obzirom da jedan semestar na većini univerziteta kod nas traje 22,5 nedelja (15 nedelja nastave + ispiti i praznici) i da se pretpostavlja osmočasovno "radno" vreme studenta pet dana u sedmici, ukupno radno vreme studenta u semestru je: 22,5 x 5 x 8 = 900 sati.
Iz činjenice da je za jedan semestar predviđeno 30 ECTSa, proizilazi vrednost jednog ECTS boda u časovima: 1 ECTS = 900/30 = 30 časova.
To znači da za 30 sati rada student "zaradi" 1 ECTS bod. (Napomena: u zavisnosti od pretpostavke o dužini semestra, vrednost ECTS boda može varirati između 25 i 30). Ovi bodovi dodeljuju se studentu samo u slučaju da uspešno položi ispit. Ponekad nije moguće distribuciju studijskih jedinica (predmeta) realizovati tako da se u dodeli ECTSa po semestrima postigne potpuna simetrija (30:30). U takvim slučajevima dozvoljava se odredeno odstupanje, ali ne veće od «15 20 odsto (npr: 25 ECTS u zimskom i 35 ECTS u letnjem semestru).

Upotreba decimalnih brojeva u dodeljivanju ECTS bodova se ne praktikuje.
Treba naglasiti da su ECTS bodovi kvantitativni pokazatelj opterećenja studenta i da ništa ne govore o kvalitetu studentskog znanja.
ECTS sistem je prvi put uspostavljen u okviru Erasmus programa, koji je realizovan u periodu 1988 1995. godine, i to u pet studijskih oblasti: menadžment, hemija, istorija, mašinstvo i medicina. Za to vreme služio je kao pilotprojekat koji je testiran na 145 visokoškolskih ustanova u državama Evropske unije. Nakon ove pilot faze, kada su se pokazali značajni pozitivni efekti njegove primene, sistem ECTS je uključen u Socrates program, čime je dobio širu, evropsku dimenziju. Do 2000. godine više od 1.000 visokoškolskih ustanova je uvelo ECTS sistem.
U početku svoje primene ECTS je korišćen isključivo kao sredstvo za prenos kreditnih bodova, ali se kasnije razvio i u sredstvo za akumulaciju bodova, što je posebno značajno u slučaju studiranja s prekidima ili kod obrazovanja tokom celog života.
Postojeći (klasičan) sistem merenja opterećenja studenta fokusiran je na nastavnike jer vodi računa samo o takozvanim kontaktnim satima (ukupan direktan kontakt nastavnika i studenta na predavanjima, vežbama, seminarima i dr.). Uvođenjem ECTS paradigme u visokoškolski sistem suštinski se menja pristup u utvrđivanju studentskog opterećenja.
Konkretno, to znači da se opterećenje studenta izražava kao vremenski zbir svih aktivnosti prosečnog studenta koje on mora obaviti kako bi položio ispit/modul, a ne samo aktivnosti u okviru tzv. kontaknog vremena s nastavnikom. Sistemom ECTS obuhvataju se, pored direktnog, kontaktnog vremena i aktivnosti koje se odnose na samostalno učenje, pretraživanje i izučavanje literature, seminarske i druge domaće radove, kolokvijume, praksu, ispite. Ovo će se ilustrovati na konkretnom primeru:
Student sluša jednosemestralni predmet Matematika s fondom časova 2+2 nedeljno. To znači da je ukupan fond kontaktnog vremena (2+2)xl5=60. Pored direktnih, kontaktnih sati, student mora da položi i tri kolokvijuma, što se procenjuje na 35 sati. Sledeća komponenta ukupnog vremena (opterećenja) jesu domaći zadaci, na šta student troši 23 sata nedeljno ( ~ 40 sati ukupno u semestru). Programom studija predviden je i jedan esej, koji student treba da uradi kod kuće (procena: 15 sati). Najzad, za ostale aktivnosti, uključujući učenje i polaganje ispita, studentu je potrebno još 35 sati, što ukupno čini 185 sati, tj. 6 ECTS bodova (od ukupno 30 za sve predmete u tom semestru). U gornjem primeru "prosečan student" utroši petinu ukupnog vremena u semestru na predmet Matematika .
U procesu određivanja kvantitativnog iznosa ECTS bodova za određenu studijsku jedinicu važnu ulogu imaju i studenti koji učestvuju u datom studijskom programu. Jednom odredena ECTS vrednost za pojedini predmet treba da bude predmet preispitivanja nakon svake realizacije datog predmeta. U tom preispitivanju/usaglašavanju neizostavno je i aktivno učešće studenata, i to putem raznih anketa, evaluacija, učešća u radnim grupama, komisijama i tako dalje.

Tabela T1: Pogrešan način dodele ECTS bodova

Kontaktsati u semestru: 336 h
Opterećenje studenta u semestru: 900 h (30 ECTS)

vrh stranice

ECTS I TROSTEPENI SISTEM STUDIJA

Jedan od osnovnih postulata Bolonjske dekleracije, koji je ugrađen i u Zakon o visokom obrazovanju Srbije, jeste trostepeni sistem studija:

1. osnovne akademske studije,
2. diplomske akademske studije,
3. doktorske studije.

Pored navedenih, predviđena je mogućnost i specijalističkih akademskih studija nakon završetka diplomskih studija.
Kada je reč o strukovnim studijama, predvida se mogućnost dva nivoa studija:

• osnovne strukovne studije,
• specijalističke strukovne studije.

Na svakom nivou studija potrebno je sakupiti određeni broj ECTS bodova. Na slici 1. dat je prikaz strukture akademskih i strukovnih studija s odgovarajućim potrebnim brojem ECTS bodova za svaki nivo studija. Kao što se uočava, za prvi nivo studija neophodno je sakupiti između 180 240 ECTS bodova (u zavisnosti od samog studijskog programa), za drugi ukupno 300 ECTS, dok je za doktorske studije (treći nivo) neophodno 180 ECTS bodova (treba reći da još ne postoji potpuna saglasnost u pogledu trećeg nivoa u kontekstu same primene, ali i broja ECTSa, ali da se u većini slučajeva primenjuje navedeni broj od 180 ECTSa).

AKADEMSKE STUDIJE NAZIVI ZVANJA
UNIVERSITY STUDIES ACADEMIC TITLES

Slika 1. Broj ECTS bodova za pojedine nivoe studija

Predviđena je i mogućnost prelaska sa strukovnih na akademske studije prema postupku prikazanom na slici 2. Uočava se da posle završetka trogodišnjih strukovnih studija (180 ECTS) postoji mogućnost prelaska na akademske, uz polaganje dodatnih diferencijalnih ispita, koji nose 3060 ECTS bodova, već u zavisnosti od konkretnih studijskih programa.

OPŠTI PRIKAZ MOGUĆE VARIJANTE UNIVERZITETSKOG 3-CIKLUSNOG I
VISOKOŠKOLSKOG 2-CIKLUSNOG STUDIRANJA
GENERAL ILLUSTRATION OF THE POSSIBLE VARIANT REGARDING THE UNIVERSITY
3 CYCLE AND THE COLLEGE 2 CYCLE STUDIES

Slika 2. Potreban broj ECTS bodova pri prelasku sa strukovnih na akademske studije

vrh stranice

ECTS SKALA OCENJIVANJA

Ocenjivanje predstavlja sastavni deo procesa obrazovanja i duboko je ukorenjeno u pojedinim nacionalnim pedagoškim i kulturološkim tradicijama. Međutim, evidentno je da postoji potreba za većom transparentnošću pojedinih nacionalnih sistema ocenjivanja kako bi se omogućila brža i efikasnija mobilnost studenata i profesora.
U okviru ECTSa kreirana je skala ocenjivanja pomoću koje se različiti sistemi ocenjivanja čine uporedivim i razumljivim. Treba, međutim, napomenutida:

1. ECTS ocene ne zamenjuju nacionalne (lokalne) ocene nego ih
   dopunjuju.
2. ECTS rangiranje nije apsolutnog nego relativnog tipa, odnosno
   ono predstavlja relativni izraz ocene.
3. ECTS ocenom upoređuje se znanje jednog studenta sa znanjem
   drugih studenata na istom ispitu.

Ova skala se zasniva na principu rangiranja studenata, tj. upoređuje studente prema postignutoj oceni. Studenti se prema uspehu dele u dve grupe: one koji su ispit položili i one koji nisu, a zatim se ove dve grupe posebno tretiraju. Grupa sa studentima koji su položili se deli u pet podgrupa: najboljih 10 odsto studenata spada u grupu A, sledećih 25 odsto u grupu B, sledećih 39 odsto u grupu C, sledećih 25 odsto u grupu D i, konačno, poslednjih 10 odsto u grupu E.
I oni studenti koji nisu zadovoljili dele se u dve grupe: Fx i F, pri čemu studenti iz grupe Fx treba da učine samo još neke dodatne napore kako bi dobili kredit, a studenti iz grupe F moraju zato da ulože znatno više vremena i truda u savlađivanje postavljenih ciljeva.

•  ocenu iz datog predmeta formirati tek nakon nekoliko rokova,
kada se prikupi dovoljan broj (veći od 30) studenata koji su po
ložili ispit;

•  svrstati studente koji su položili ispit iz sličnih predmeta u istu
grupu kako bi se na taj način stvorila dovoljno velika grupa stu
denata (veća od 30).

Primer:
Ispit je položilo 200 studenata sa ocenama u rasponu od 6 do 10 (tabela, dijagram). Uočava se da se u pojedinoj ECTS grupi (npr. A) nalaze studenti koji prema lokalnom sistemu imaju različite ocene (10 i 9). Studenti koji se nalaze u istoj grupi po lokalnom sistemu (npr. studenti sa ocenom 9) nalaze se u dve različite grupe po ECTS sistemu. Ovo je direktna posledica respektovanja osnovnog pravila ECTS ocenjivanja da ocenu A dobija 10 deset odsto najboljih studenata.

Broj studenata koji su položili ispit: 200
Distribucija ocena:

* Ocenu 10 dobilo je 12 studenata itd.

*Npr. u grupi ocene "A" nalazi se 12 studenata sa ocenom 10 i 8 studenata sa ocenom 9

vrh stranice

KLJUČNI DOKUMENTI ECTS SISTEMA

Ključni dokumenti ECTS sistema su:

Informacioni paket (Information package) osnovni je informator o samoj viskoškolskoj instituciji, o mogućnostima studiranja, studijskim programima, o studentskom standardu i svim ostalim aspektima studentskog života. U konciznom opisu studijskog programa sadržani su podaci o vrednostima ECTS bodova za svaki predmet, režimi studiranja i polaganja ispita i drugo.

Ugovor o studiranju (Learning agreement} predstavlja spisak svih predmeta studijskog programa sa odgovarajućim vrednostima ECTS bodova za svaki predmet. Ovaj dokument potpisuje student i univerzitet. U slučaju mobilnosti (prenos bodova), ovaj dokument potpisuju obe institucije koje učestvuju u mobilnosti.

Prepis ocena (Transcript ofrecords  ToR) sadrži spisak predmeta koje je student položio, s odgovarajućim ECTS bodovima, kao i lokalne i ECTS ocene. Overen ToR dostavlja se studentu i matičnoj instituciji i instituciji domaćina.

Dodatak diplomi (Diploma supplement) dokument je koji se dodaje akademskoj diplomi. Sadrži standardizovan opis nivoa, sadržaja i statusa studija koje je student završio. Ovaj dokument doprinosi lakšem priznavanju i proveri stečenih kvalifikacija.

vrh stranice