Bolonjski proces je zasnovan na dogovoru predstavnika evropskih vlada i potpisan u Bolonji 1999. godine kako bi se formirao jedinstveni evropski obrazovni prostor - European Higher Education Area (EHEA) - s rokom do 2010. godine. Između ostalog, na osnovu ovog sporazuma je potrebno uskladiti stepene stručne spreme u svim zemljama Evrope i omogućiti mobilnost nastavnog osoblja i studenata kroz EHEA, radi širenja znanja i razmene iskustava. Sam proces realizacije dogovora baziranih na bolonjskom procesu, odnosno implementacije njegovih principa, zahteva izmenu legislative, administrativnih tokova i promene u akademskom organizovanju na univerzitetima, višim školama i drugim institucijama koje se bave obrazovanjem u Evropi. Što se tiče kvalifikacione strukture visokoobrazovanog profila, bolonjski proces je fokusiran na trociklični model studiranja. Prvi ciklus studija (osnovne studije) može biti organizovan na akademskom i strukovnom nivou na kojima se dobija zvanje bachelor, odnosno bachelor (appl). Pored diplome o završenim osnovnim studijama, uveden je dodatak diplomi. Dodatak diplomi sadrži kompletnu informaciju o strukturi i realizaciji nastavnog plana na studijama, kao i na osnovu kojih zakonskih postavki svake zemlje Evrope su realizovane studije. Motivi za uvođenje dodatka diplomi su: a) proliferacija novih kvalifikacija kao posledica promene sistema obrazovanja i stečenog nivoa znanja pod uticajem brzih ekonomskih, tehnoloških i političkih promena, b) neprepoznavanje i/ili loša procena kvalifikacija je postala globalni problem, c) potreba za adekvatnim i ujednačenim prepoznavanjem kvalifikacija i d) značajno povećanje mobilnosti gradana. Dodatak diplomi je dokument koji treba da poboljša međunarodnu "transparentnost" i olakša akademsko i profesionalno prepoznavanje stečenih kvalifikacija. Uzorak dodataka diplomi je pripremila Joint European Commission  Council of Europe  UNESCO.

Drugi ciklus studija se može organizovati na oba nivoa, akademskom i strukovnom, s tim što se završetkom akademskih studija dobija zvanje master, odnosno specijalista iz odgovarajuće oblasti. Treći ciklus su akademske, odnosno doktorske studije, kada se stiče naziv Ph.D. (nazivi su prihvaćeni u Evropi kao jedinstveni). Prvi ciklus studiranja traje ne manje od tri godine, drugi ciklus traje ne više od dve godine, dok treći ciklus, doktorske studije traju najmanje tri godine. Osnova strategije implementacije bolonjskog procesa na univerzitetima u Evropi je da se obezbedi ekvivalencija stečenih kvalifikacija radi međusobnog prepoznavanja. Stoga je i izuzetno važno uvođenje evropskog sistema prenosa bodova (ECTS  European Credit Transfer System) ili ESPB (evropski sistem prenosa bodova) u programe studija na univerzitetima u našoj zemlji po principu prepoznatljivom u celom EHEA. Dužina studiranja po sva tri ciklusa je definisana i brojem realizovanih ECTS bodova (slika 1).

Slika 1. Shema trocikličnog sistema obrazovanja

Ovakav pristup može omogućiti efikasnu mobilnost resursa u visokom obrazovanju i uspostavljanje čvršćih veza između univerziteta u Evropi. Ovakav stepenasti sistem visokog obrazovanja je primenjen za sve oblasti studiranja izuzev medicine. Visoko obrazovanje u oblasti medicine, s obzirom na svoju specifičnost, ima poseban, integralni sistem studiranja.
Sadašnji sistem visokoškolskog obrazovanja u nas se sastojao od pet godina integralnih studija na većini fakulteta. Nakon toga su upisivane poslediplomske studije u trajanju od dve godine, koje su se završavale izradom magistarskog rada i sticanja zvanja magistra iz odgovarajuće naučne oblasti. Doktorske studije su se uglavnom realizovale kroz mentorski rad s kandidatom, gde se na kraju rada izradom i odbranom doktorske disertacije sticao naziv doktora nauka iz odgovarajuće naučne oblasti.

A.  Stuktura akademskih studija. Prvi ciklus osnovnih akademskih stu
dija može trajati tri godine (180 ECTS) ili četiri godine (240 ECTS),
dok drugi ciklus (master studije) može trajati jednu (60 ECTS) ili dve
godine (120 ECTS). Ukupno trajanje oba ciklusa osnovnih akademskih
studija, bez obzira na strukturu ciklusa, jeste pet godina (300 ECTS).
U domenu akademskih studija je moguće organizovati nakon završe
nih pet godina studija i akademske specijalističke studije, koje traju jed
nu godinu (60 ECTS).

B.  Stuktura strukovnih studija. Prvi ciklus osnovnih strukovnih studi
ja traje tri godine (180 ECTS), dok drugi ciklus (specijalističke studije)
traje jednu godinu (60 ECTS). Ukupno trajanje strukovnih studija je
četiri godine (240 ECTS).

Pored navedenih oblika stepenastog studiranja, bolonjskim procesom je predvideno učenje tokom celog života. Ovaj pristup visokom obrazovanju je proistekao iz potrebe za osavremenjivanjem stečenog znanja, s obzirom na tempo razvoja tehnologija i procenat učešća znanja u savremenim tehnologijama.

Aktuelni Zakon o visokom obrazovanju Republike Srbije, usvojen 2005. godine, uvrstio je sve osnovne postavke koje omogućavaju univerzitetima u celosti i njihovim jedinicama da restrukturiraju nastavne planove i programe u skladu s Bolonjskom deklaracijom. Tako je definisano da se delatnost visokog obrazovanja ostvaruje kroz akademske i strukovne studije. Studije prvog stepena na univerzitetima u Srbiji mogu biti osnovne akademske studije i osnovne strukovne studije, pri čemu se stiče stručni naziv s naznakom zvanja prvoga stepena akademskih, odnosno stukovnih studija iz odgovarajuće oblasti. Studije drugog stepena na univerzitetima u Srbiji mogu biti kako akademske studije, tako i strukovne studije, nakon kojih se stiče zvanje master, odnosno specijalista iz odgovarajuće oblasti. Kao treći stepen visokog obrazovanja su akademske, doktorske studije, čijim se završavanjem dobija naziv doktora nauka s naznakom naučne oblasti.

Realizacija trostepenog ciklusa visokog obrazovanja u oblasti akademskih i strukovnih studija zahteva precizno defmisanje količine i vrste znanja koju student stekne tokom školovanja. Programi osnovnih akademskih studija treba da daju osnovna teoretska znanja, koja će biti baza za nastavak studiranja na drugom ciklusu studija. S druge strane, potrebno je da završeni student prvog ciklusa studija stekne i osnovna praktična znanja, koja mu mogu omogućiti zapošljavanje odmah nakon prvog ciklusa studija u oblasti koju program studija defmiše. Drugim rečima, potrebno je da programi sticanja diplome bachelor imaju precizno definisan profil znanja koje je student savladao.
Programi osnovnih strukovnih studija treba da budu usmereni ka osposobljavanju studenata za profesionalnu praksu i da im cilj bude opšte i specifično znanje studenata, kao i edukacija ka kompetentnosti za neophodnu nezavisnu profesionalnu aktivnost. Stoga ovi programi moraju da imaju u svom sadržaju pristojan obim praktičnog rada i realizovane prakse, koja daje proveru stečenog znanja.
Programi drugog ciklusa akademskih studija moraju biti nadgradnja prvog ciklusa u smislu da tokom ovog ciklusa studentima bude omogućeno da steknu viši nivo znanja. Pored toga, potrebno je da se studenti tokom studija osposobe da koriste najširu naučnu literaturu, da samostalno donose zaključke analizirajući ostvarene rezultate i izrađuju predloge planova eksperimentalnog rada na osnovu do tada stečenog iskustva. Osnovni cilj edukacije u ovom ciklusu treba da bude osposobljavanje studenata da samostalno realizuju predloženi projekat u specifičnoj oblasti studija. Uloga nastavnog kadra je ključni faktor u uspešnoj realizaciji ovog ciklusa.
Ovaj ciklus može da traje jednu ili dve godine (60 ili 120 ECTS), u zavisnosti od naučne oblasti u kojoj se realizuje. Program drugog ciklusa akademskih studija se završava izradom magistarske disertacije, koja može imati vrednost od minimum 15, a maksimum 30 ECTS.

Programi trećeg ciklusa akademskih studija treba da predstavljaju finalnu nadgradnju znanja u specifičnoj naučnoj oblasti. Studenti ovog ciklusa stiču zvanje doktora nauka (Ph.D.) nakon javne prezentacije doktorske disertacije. Doktorska disertacija predstavlja dokaz o sposobnosti studenta da dođe do novih naučnih saznanja, koja su rezultat njegovog sopstvenog i samostalnog istraživanja. Dokaz vrednosti naučnih rezultata disertacije je objavljivanje rezultata u naučnim časopisima visokog renomea, odnosno koji imaju nezavisnu recenziju podnesenih naučnih članaka.

Jedno od važnih pitanja koje tretira bolonjski proces je i davanje mogućnosti svim studentima koji su završili osnovne akademske i strukovne studije da nastave studije na drugom ciklusu obrazovanja. Stoga je potrebno izraditi postavke koje će jasno definisati uslove realizacije ove mogućnosti kako bi se sačuvala profesionalna linija edukacije. S obzirom da svaki ciklus edukacije ima osnovni cilj da se nivo znanja specifično uvećava, nastavak studija treba da se realizuje u istoj ili sličnoj naučnoj oblasti. Medutim, imajući u vidu sve veću prisutnost multidisciplinarnosti u savremenoj nauci, potrebno je razmotriti i mogućnost kretanja kroz obrazovanje različitog profila, gde je to moguće realizovati.

Uspešnost realizacije trocikličnog sistema studija prema bolonjskom procesu najpre leži u osavremenjivanju nastavnih programa, kao i njihovoj adaptaciji na novi sistem edukacije. S druge strane, akreditacija takvih programa podrazumeva poređenje sa sličnim programima na univerzitetima u Evropi, kako bi se postigao visok stepen sličnosti, što garantuje i lakše prepoznavanje naših diploma u jedinstvenom evropskom obrazovnom prostoru.

vrh stranice